Isus – šta Islam kaže o njemu?

Izvor: pozivistine.com

Iskrenom tragaocu za mudrošću…

„...Ti ćeš, sigurno, naći da su vernicima najljući neprijatelji jevreji i mnogobošci; i svakako ćeš naći da su vernicima najbliži prijatelji oni koji govore: ”Mi smo hrišćani”, zato što među njima ima sveštenika i monaha i što se oni ne ohole. Kada slušaju ono što se objavljuje Poslaniku, vidiš kako im liju suze iz očiju jer znaju da je to Istina, pa govore: „Gospodaru naš, mi verujemo, pa upiši i nas među one koji su posvedočili.. Zašto da ne verujemo u Allaha i u Istinu koja nam dolazi, kada jedva čekamo da i nas Gospodar naš uvede s dobrim ljudima. I Allah će im, zbog onoga što govore, kao nagradu rajske bašte dati, kroz koje će reke teći, u kojima će večno boraviti; a to će biti nagrada za sve one koji dobra dela čine.“ (Kur’an 5:82-85).

Predgovor

Velika mi je čast i privilegija, da u svoje i u ime svih muslimana sveta pišem o jednom od najvećih muslimanskih Poslanika koji je hodao ovom Zemljom. Moj cilj je da sa ovom konciznom brošurom ukratko istaknem najvažnije aspekte poslanstva ovog velikog Božijeg poslanika, Isusa Mesije (mir nad njim), i porukom sa kojom je poslat. Zamolio bih vas, uvaženi čitaoče, da znate da ću kroz celu knjižicu Boga oslovljavati na arapskom terminu „Allah“. Allah je jedinstveno ime i eskluzivan naziv kojim niko osim Njega nije nazivan kroz istoriju.

dr. Adbullah Al-Kenai

 

Poslanstvo: prenošenje božanske poruke

Islam je religija i način života usklađen sa razumom i logikom kojom je nas ljude obdario naš Stvoritelj. Nema misterije i dvosmislenosti u poslednjoj božanskoj poruci koja je poslata celom čovečanstvu.

Allah želi da vam objasni i da vas putevima kojima su išli oni pre vas uputi, i da vam oprosti. – A Allah sve zna i mudar je. Allah želi da vam oprosti, a oni koji se za strastima svojim povode žele da daleko s Pravog puta skrenete. Allah želi da vam olakša – a čovek je stvoren kao nejako biće.“ (Kur’an 4:26-28)

Islam je pokoravanje Stvoritelju nebesa i Zemlje kroz činjenje ispravnih dela i izbegavanje zabranjenih. Osoba koja pokorava svoju volju Allahovoj volji, stoga je musliman: „Onaj ko se sasvim preda Allahu, a uz to čini dobra dela, uhvatio se za najčvršću vezu. Allahu se na koncu sve vraća.“ (Kur’an 31:22)

Kao muslimani, verujemo u poslanstvo svih Allahovih Poslanika, jer to je jedno od 6 načela naše religije.

Šest načela naše religije su:

  1. Verovanje u Allaha
  2. Verovanje u Njegove anđele
  3. Verovanje u Njegove knjige
  4. Verovanje u Njegove Poslanike
  5. Verovanje u Sudnji dan
  6. Verovanje Božansko predodređenje i sudbinu, bilo ona dobra ili loša.
  • Verovanje u Allahove poslanike

Islam nas vezuje za sve plemenite Allahove Poslanike jer je zasnovan na njihovim iskrenim učenjima. Muslimani veruju u poslanstvo svih Allahovih Poslanika i u njihovom verovanju nema razlike i razilaženja. Kaže uzvišeni Allah:

Poslanik veruje u ono što mu se objavljuje od Gospodara njegovog, i vernici – svaki veruje u Allaha, i anđele Njegove, i knjige Njegove, i Poslanike Njegove: „Mi ne izdvajamo nijednog od Poslanika Njegovih.” I oni govore: „Čujemo i pokoravamo se; oprosti nam, Gospodaru naš; Tebi ćemo se vratiti.“ (Kur’an 2:285)

Stoga je veliki greh u Islamu koji osobu ne čini muslimanom, neverovanje u nekog od Allahovih poslanika: od Adama do Muhameda (mir i blagoslov Allahov nad svima njima).

Tako je u skladu sa konceptom jednoće Boga i jedinstva Poslanstva, religija svih njih isto opisana jer su svi oni pozivali ljude da veruju u jednog Boga, Allaha tj. da se treba iskreno posvetiti obožavanju samo Njega (monoteizam). Poslanik Muhamed, mir nad njim, je rekao: „Poslanici su kao braća od istog oca, njihove majke su različite ali njihova religija je ista.“ (Hadis)

Što se tiče zakonika, svaki od njih je imao zakonik sa kojim je poslat a koji je bio u skladu sa vremenom, pogodan za specifične zajednice kako bi usmerio njihove živote u skladu sa njim. Allah kaže (prevod značenja): „Svima od vas smo zakon i pravac propisali.“ (Kur’an 5:48)

Od svih Poslanika, Allah, Uzvišen je On, posebno je favorizovao pet Poslanika: Noje, Avrama, Mojsija, Isusa i na kraju Muhameda (mir i blagoslov nad svima njima) koje je naznačio kao poslanike sa snažnom voljom. Takođe je uzeta u obzir i težina zadatka i misije koji im je Allah dodelio: On vam propisuje u veri isto ono što je propisao Noju i ono što objavljujemo tebi, i ono što smo naredili Avramu i Mojsiju i Isusu: ”Pravu veru ispovedajte i u tome se ne podvajajte!” Teško je onima koji Allahu druge ravnim smatraju da se tvome pozivu odazovu. Allah odabire za Svoju veru onoga koga On hoće i upućuje u nju onoga ko Mu se iskreno obrati. (Kur’an 42:13)

  • Devica Merjema (Marija)

Isusova majka, Merjema (Marija), mir nad njom, ima poseban stepen u plemenitom Kur’anu, iako su svi Poslanici, osim Adama, imali majke. „I kada anđeli rekoše: „O Merjema, tebe je Allah odabrao i čistom učino, i boljom od svih žena na svetu učinio.“ (prevod značenja Kur’ana, 3:42)

Interesantno je da je celo jedno poglavlje u plemenitom Kur’anu posvećeno i nazvano po njoj, po Merjemi (Mariji) (19. Kur’ansko poglavlje „Merjema“).

Poslanik Muhamed, mir nad njim, je rekao: „Merjema je najbolja žena svog vremena. “ (Hadis)

Merjema (Marija) (mir nad njom), primila je radosne vesti da će joj Allah darovati dete, koje će On stvoriti, reći će samo „Budi“ i ono će „Biti.“ „A kada anđeli rekoše: „O Merjema, Allah ti javlja radosnu vest, od Njega Reč: ime će mu biti Mesija, Isaa, sin Merjemin, biće viđen i na ovome i na onome svetu i jedan od Allahu bliskih; on će govoriti ljudima još u kolevci, a i kao odrastao, i biće čestit.“ (Kur’an 3:45-46)

Onda je Merjema (Marija) neočekivano odgovorila: „Gospodaru moj, kako ću imati dete kada me nijedan muškarac nije dodirnuo?” (Kur’an 3:47)

Odgovor je glasio: „Eto tako“ – reče. „Allah stvara šta On hoće. Kada nešto odluči, On samo za to rekne: „Budi!“–i ono bude. (Kur’an 3:47)

Zato verujemo da je Isus rođen na čudesan način, bez bilo kakve muške intervencije.

Ibn Abas (sledbenik, prijatelj Poslanika Muhameda) propoveda: „Kada su se znaci trudnoće pojavili kod nje, sa njom je bio pravedan čovek među njenim rođacima, koji se klanjao Allahu u istom hramu gde je ona bila, zvao se Jozef, drvodelja. Kada je video da joj je stomak porastao, bilo mu je čudno. Nakon toga, odlučio je da dobro vodi računa o njoj zato što je znao koliko je nevina, časna, posvećena veri i obožavanju Allaha (Boga), ali on nije mogao da prestane da misli o ovom događaju. Tako da je rekao, govoreći indirektno: „O Merjema, pitaću te u vezi nečega ali nemoj da se uzrujavaš…” Ona je rekla: „Šta to?” On je rekao: „Da li je ijedno drvo ili biljka ikada nikla bez semena? Da li je ikada ijedno dete rođeno bez oca?“ Ona je rekla: „Da, razumem o čemu govorite. Što se tiče toga da li je bilo drvo ili biljka ikada nikla bez semena, kada je Allah stvorio prvo drveće i biljke, On ih je stvorio bez semena. A da li je ikada ijedno dete rođeno bez oca? „Allah je stvorio Adama bez oca i majke.“ On joj je poverovao i ostavio je na miru. (Tumačenje Kur’ana, Ibn Kesir 3:117)

Allah je apsolutno savršen u Svojoj moći stvaranja. On stvara šta On hoće, kako On hoće, kad On to hoće. On je stvorio Adama bez oca ili majke, On je prouzrokovao da Adamovi naslednici imaju oca i majku i On je stvorio Isusa od majke bez oca. Slava nek je Sveznajućem Tvorcu: „Isaov (Isusov) slučaj je kod Allaha isti kao i slučaj Adamov: od zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: ”Budi!” – i on bi. Istina je od Gospodara tvoga, zato ne sumnjaj!“ (Kur’an 3:59-60)

  • Status Isusa u Islamu: Njegova čuda

Merjema (Marija) rodila je Isusa u dolini Betlhema, daleko od svog naroda, nakon čega se njemu vratila. Kad su je videli sa novorođenim detetom (Isusom), rekli su: „Ej ti, koja u čednosti ličiš Harunu, otac ti nije bio nevaljao, a ni mati tvoja nije bila nevaljalica.” (Kur’an 19:28)

Nije progovorila ni reč, već je ono što je uradila umesto toga: „A ona im na njega pokaza. „Kako da govorimo detetu koje je u kolevci?“ –rekoše. (Kur’an 19:29) Onda se desilo prvo čudo Isusa koje je iznenadilo svakoga: “Rekao je (kao dete u kolevci): „Ja sam Allahov rob” – ono reče – „meni će On Knjigu dati i verovesnikom me učiniti i učiniće me, gde god budem, blagoslovljenim, i narediće mi da dok sam živ molitvu obavljam i milostinju udeljujem, i da majci svojoj budem dobar, a neće mi dopustiti da budem drzak i nepristojan. I neka je mir nada mnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kada budem iz mrtvih ustajao!“ (Kur’an 19:30-33)

U vreme Isusa, sina Merjeme (neka je mir i blagoslov nad njima), Izraelićani su bili poznati po njihovom poznavanju medicine. Shodno tome Isus je došao sa medicinskim lekovima koje nije mogao nadmašiti niko u to vreme (zaista, sve do danas). Njega je podržao Gospod sa velikim čudima i jasnim znacima kako bi dokazao da je iskren poslanik odnosno da je oživljavao mrtve uz Allahovu dozvolu i isceljivao one koji su rođeni slepi i gubavi, uz Allahovu dozvolu.

„...i poslati kao poslanika sinovima Izrailja: „Donosim vam dokaz od Gospodara vašeg: napraviću vam od ilovače nešto poput ptice i puhnuću u nju, i biće, voljom Allahovom, prava ptica. I isceliću slepa od rođenja, i gubava, i oživljavaću mrtve, voljom Allahovom, i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima svojim gomilate; to će, uistinu, biti dokaz za vas, ako pravi vernici budete.“ (Kur’an 3:49)

  • Njegova poruka 

Allah Uzvišeni objavio se Isusu Hristu preko meleka (anđela) Džibrila (Gavrila). „Neke od tih poslanika odlikovali smo više nego druge. S nekima od njih je Allah govorio, a neke je za više stepeni izdigao. A Isusu, sinu Marijinom, jasne smo dokaze dali i Gavrilom ga podržali.“ (Kur’an 2:253)

Jevanđelje da propoveda svojim ljudima: „Posle njih poslali smo Isusa, sina Marijinog, koji je priznavao Tevrat pre njega objavljen, a njemu smo dali Jevanđelje, u kome je bilo uputstvo i svetlo, i da potvrdi Tevrat, pre njega objavljen, u kome je takođe bilo uputstvo i pouka onima koji su se Allaha bojali.“ (Kur’an 5:46)

Isus, Marijin sin, pozivao je svoj narod, kao što su svi Poslanici radili, da obožavaju Allaha (jedinog). Prema plemenitom Kur’anu, ovo su bile njegove reči: „..i da potvrdim istinitost Tevrata, objavljenog pre mene, i da vam dopustim nešto što vam je bilo zabranjeno. I donosim vam dokaz od Gospodara vašeg – zato se Allaha bojte i mene slušajte – Allah je doista i moj i vaš Gospodar, pa se Njemu klanjajte; to je Pravi put!“ (Kur’an 3:50-51)

Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato se klanjajte samo Njemu! To je Pravi put.“ (Kur’an 19:36)

  • Isusovo poslanstvo

Prema Kur’anu, Isus, sin Marijin, predvideo je dolazak Poslanika nakon njega, govoreći: „A kada Isus, sin Marijin, reče:”O sinovi Izrailja, ja sam vam Allahov poslanik da vam potvrdim pre mene objavljen Tevrat i da vam donesem radosnu vest o poslaniku čije je ime Ahmed, koji će posle mene doći“ – i kad im je on doneo jasne dokaze, oni rekoše: „Ovo je prava vradžbina!“ (Kur’an 61:6)

Imena „Muhamed“ i „Ahmed“ su sinonimi, potiču iz istog korena, koji znači „vredan hvale“. Poslanik Muhamed, mir nad njim, je rekao: „…moje ime je Muhamed i Ahmed“.

  • Zavera protiv Isusa

Kada su se ljudi udružili da ga ubiju, Allah je učinio da drugi čovek zaliči baš na Isusa: „I nevernici počeše smišljati spletke, ali ih je Allah otklonio, jer On to ume najbolje.“ (Kur’an 3:54).

Shodno tome, vojnici su tog čoveka uhapsili, misleći da je on bio Isus i razapeli ga umesto njega. „i zbog reči njihovih: „Mi smo ubili Mesiju, Isusa, sina Marijinog, Allahovog poslanika!” A nisu ga ni ubili ni razapeli, već im se pričinilo. Oni koji su se o njemu u mišljenju razilazili, oni su sami o tome u sumnji bili; o tome nisu ništa pouzdano znali, samo su nagađali; a sigurno je da ga nisu ubili, već ga je Allah uzdigao Sebi. – A Allah je silan i mudar.“ (Kur’an 4:157-158)

Stoga, Allah je sačuvao svog dragog Poslanika, Isusa Hrista od ove zavere.

  • Isus će se vratiti

Jedan od glavnih znakova koji će prethoditi Sudnjem danu je da će Allah poslati Isusa Hrista, mir nad njim, na ovaj svet. Poslanik Muhamed, mir nad njim, je rekao: „Isus će se spustiti u Damasku, pored belog minareta.” (Hadis)

Takođe je rekao: „Tako mi Onoga u čijoj ruci je moja duša, Marijin sin će se spustiti među vas kao pravedni sudija.“ (Hadis) Tokom tog vremena, korisni ciljevi biće postignuti od strane njega, poput širenja pravde na ovom svetu. (mir i blagoslov nad njim) Kada je Poslanik Muhamed pomenuo da će se Isus vratiti rekao je :„…Prenesite mu moje pozdrave…“ (Hadis)

  • Njegova konačna i stvarna smrt 

Poslanik Muhamed (mir i blagoslov neka je nad njim), rekao je: „Ja sam od svih ljudi najbliži Isusu, sinu Marijinom, zato što nije bilo Poslanika između nas dvojice...“ (Hadis)

Onda je pomenuo da će njegov silazak biti pred Smak sveta , rekavši: „… I on će ostati dok god Allah bude želeo, onda će umreti, a muslimani će obaviti pogrebnu molitvu za njega i sahraniti ga.“ (Hadis)

  • Završna napomena: 

Islam smatra Mesiju Isusa jednim od najpobožnijih ljudi koji su hodali Zemljom.
„…i Zekerija, i Jahja, i Isusa, i Iljasa – svi su oni bili dobri.“ (Kur’an 6:85)

Poslanik Isus, kao Marijin sin, je potomak jedne blagoslovene i časne porodice: „Allah je odabrao Adama, i Noja, i Avramovu porodicu, i Imranovu porodicu nad ostalim svetom – sve porod jedan od drugog – a Allah sve čuje i sve zna.“ (Kur’an 3:33-34)

Islamska učenja cenila su ovog uvaženog Allahovog poslanika i muslimani nisu posustali tokom proteklih četrnaest vekova u tome. Poslanik Muhamed, mir nad njim, rekao je:

Kada posvedočite da niko ne sme biti obožavan osim Allaha, jedinog koji nema druga, i to da je Muhamed Njegov sluga i Njegov poslanik, i da je Isus Allahov sluga i Njegov poslanik i Njegov dar kojom je darovao Mariju kao dušu koju je On stvorio, i da je Raj istina, i da je Pakao istina, Allah će ga uvesti u Raj sa delima koja je uradio, čak iako su ta dela bila mala.“ (Hadis)

Najčešće postavljena pitanja

Ispod su odgovori na pet najčešće postavljenih pitanja muslimanima:

  1. Zašto muslimani koriste reč Allah a ne Bog?

Enciklopedija Britanika navodi da se pod imenom „Allah“: „Poreklu imena može se pronaći trag u najranijim semitskim spisima u kojima je ime za Boga bilo Il ili El, poslednje pronađeno u Starom Zavetu kao sinonim za Jahvea. Allah je standardna arapska reč za „Boga“ i koristi se kako kod arapskih hrišćana tako i kod muslimana.“ Možemo takođe pročitati u Engleskoj Bibliji prerađenoj od strane R. Skotfilda (strana 28): „Elohim (nekada El ili Elah)… je nebrojiva imenica nastala od El što znači snažni ili jaki. Tako da „Allah“ u Kur’anu znači …

Reci: „On je Allah – Jedan! Allah je Utočište svakom! Nije rodio i rođen nije, i niko Mu ravan nije!“ (Kur’an 112:1-5)

Termin „Allah“ je veoma značajan, jer znamo iz Biblije da su ljudima davana imena „Bog“ i „Gospod“, poput: „Kao što Sara slušaše Avrama, i zvaše ga gospodarem; koje ste vi kćeri postale, ako činite dobro, i ne bojite se nikakvog straha.“ (Biblija, Petar 3:6). „Gospod reče Mojsiju: Evo, postavio sam te da si bog Faraonu; a Aron brat tvoj biće prorok tvoj.“ (Biblija, Egzodus 7:1).

„I on će mesto tebe govoriti narodu, i on će biti tebi mesto usta, a ti ćeš biti njemu mesto Boga.“ (Biblija, Izlazak 4:16). „Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi.“ (Psalm 82:6).

Zanimljivo je da se na Isusovom maternjem jeziku, aramejskom: za Boga kaže „Allah“, Isusa „Ešo“ (u Kur’anu Isus je „Isa“) i Marija je „Merjema“ (tačno onako kako je Plemeniti Kur’an pomenuo njeno ime!). Molimo vas da uočite sličnosti.

2. Šta Islam kaže o Bibliji?

Muslimani veruju u sve svete spise ali u njihovom prvobitnom izvornom obliku. Allah (Neka je uzvišen On) poslao je Poslanika kao upozorenje svim narodima, a neki od njih su sa zakonom i propisima poslati samo određenim narodima. Suhuf (Listovi) prenešeni su od Ibrahima, Tevrat (Tora) od Mojsija, Zabur (Psalmi) od Davida i Indžil (Jevanđelja) od strane Isusa (mir i blagoslov Allahov nad svima njima). Konačno, Allah je poslao Muhammeda (mir nad njim) kao pečat svih Poslanika, a Kur’an kao smernicu za čitavo čovečanstvo, bez obzira na vreme i lokaciju.
„…a ti, zaista, primaš Kur’an od Mudrog i Sveznajućeg“ (Kur’an 27:6)

U studiji urađenoj od strane bivših hrišćana objavljenoj na www.islamtomorrow.com, došli su do zaključka da su: „Oboje, Biblija i Kur’an došli do nas od Svemogućeg Boga, zatim putem Njegovog anđela Gavrila i onda do Poslanika (neka je mir nad svima njima). Međutim, kada se razmotre sledeći koraci (tj. pitanje da li su ih ljudi verno preneli drugima kao i budućim generacijama) dolazimo do saznanja da je Allah na taj način sačuvao samo svoju poslednju i finalnu Objavu, Objavu za sva vremena. I Njemu zasigurno nisu potrebni ljudi da bi to postigao.“ Kaže Uzvišeni: „Mi, uistinu, Kur’an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim bdeti!“ (Kur’an 15:9)

Slavni Kur’an je „Kriterijum“ i „Rastavljač istine od neistine“ svih prethodnih spisa.

A tebi objavljujemo Knjigu, samu istinu, da potvrdi knjige pre nje objavljene i da nad njima bdi. I ti im sudi prema onome što Allah objavljuje i ne povodi se za prohtevima njihovim, i ne odstupaj od Istine koja ti dolazi; svima vama smo zakon i pravac propisali. A da je Allah hteo, On bi vas sledbenicima jedne vere učinio, ali, On hoće da vas iskuša u onome što vam propisuje, zato se natečite ko će više dobra učiniti; Allahu ćete se svi vratiti, pa će vas On o onome u čemu ste se razilazili obavestiti“ (Kur’an 5:48).

Poslanik Muhamed (mir nad njim), rekao je: „Ukoliko budete pitali sledbenike Knjige (o njihovoj veri) – u slučaju ako je to potrebno – onda razmotrite šta se slaže sa Allahovom knjigom (tj. Kur’anom) prihvatite to, a šta god je u suprotnosti sa Allahovom knjigom, to odbijte.“ (Hadis)

3. Zašto Islam ne veruje u božanstvenost Isusa?

Kur’an kaže: „Reci: „O sledbenici Knjige, dođite da se okupimo oko jedne reči i nama i vama zajedničke: da se nikome osim Allahu ne klanjamo, da nikoga Njemu ravnim ne smatramo i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne držimo!“ Pa ako oni ne pristanu, vi recite: „Budite svedoci da smo mi muslimani!“ (Kur’an 3:64)

Zanimljivo, nigde u Bibliji Isus nije rekao u jasnom i određenom stihu da je Bog, i nigde nije pozvao svoj narod da ga obožavaju. Isus Hristos je rekao: „Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi.“ (Biblija, Luka 4:8)

Naprotiv, postoji mnogo biblijskih stihova koji nesumnjivo dokazuju da Isus nije bio Bog, što je očigledno u nekoliko tačaka (molimo vas da ih razmotrite pažljivo):

1. Bog je Sveznajući:

Ne bi li Bog iznašao to? Jer On zna tajne u srcu.“ (Biblija, Psalmi 44:21),

Ne govorite više ponosito, i neka ne izlaze iz usta vaših reči ohole; jer je Gospod Bog koji sve zna, i On udešava namere“ (1 Samuelova 2:3).

On otkriva šta je duboko i sakriveno, zna šta je u mraku, i svetlost kod Njega stanuje.“( Biblija, Danilo 2:22).

Isus nije bio sveznajući: „A o danu tom ili o času niko ne zna, ni anđeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac.“ (Biblija, Marko 13:32).

I sutradan kad izađoše iz Vitanije, ogladne. I videvši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.“ (Biblija, Marko 11:12-13).

2. Bog je besmrtan: 

Jer podižem k nebu ruku svoju i kažem: Ja sam živ doveka.“ (Biblija, Ponovljeni zakon 32:40),     A Isus nije bio besmrtan: „Verujemo da Isus umre.“ (Biblija, 1 Solunjanima 4:14)

3.Bog je Najmudriji:

Caru večnom, Neraspadljivom, koji se ne vidi, jedinom premudrom Bogu čast i slava za vek veka. Amin.“ (Biblija, Timoteju 1:17) i Svemoćan „Ja sam svemogući Bog“ (Biblija, Postanak 17:1),
ali Isus nije: „I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.“ (Biblija, Luka 2:52)

4. Bog poseduje sveukupan autoritet:

Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti prima poklona“(Biblija, Ponovljeni zakon 10:17),

Isus je rekao: „Kad podignete Sina čovečijeg, onda ćete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj onako govorim“ (Biblija, Jovan 8:28)

i  „Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.“ (Biblija, Jovan 5:30)

5. Boga ne možemo da vidimo niti da ga čujemo.

I reče: Ali nećeš moći videti lice Moje, jer ne može čovek Mene videti i ostati živ.“ (Biblija, Izlazak 33:20)

Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi“ (Biblija, Jovan 1:18),

I Otac koji me posla sam svedoči za mene. Ni glas Njegov kad čuste ni lice Njegovo videste.“ (Biblija, Jovan 5:37), dok je Isusa i video i čuo njegov narod.

6. Bog je rekao: 

Vidite sada da sam Ja, Ja sam, i da nema Boga osim Mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i isceljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.“( Biblija, Ponovljeni zakon 32:39),

Isus nije sebe podigao; On je podignit od Boga: „Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.“ (Biblija, Rimljanima 10:9)

7. Bog i Isus imaju različite volje:

 Govoreći: Oče… Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.“ (Biblija, Luka 22:42)

„I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.“ (Biblija, Matej 26:39),

i „Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.“ (Biblija, Jovan 6:38)

8. Bog je „Onaj Moćni“ a Isus će sedeti sa njegove desne strane u budućnosti:

Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.“ (Biblija, Matej 26:64)

9. Bog ne podleže iskušenju

„…jer se Bog ne može zlom iskušati (Biblija, Jakov 1:13),

a Isus jeste bio iskušan: „Tada Isusa odvede Duh u pustinju da Ga đavo kuša. (Biblija, Matej 4:1-11)

10 „Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Šta kaže neće li učiniti, i šta reče neće li izvršiti?“ (Biblija, Brojevi 23:19) ali Isus je bio čovek i bio je čovečiji sin.

Isus je rekao, misleći na sebe: “A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avraam nije činio“ (Biblija, Jovan 8:40)

Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate.“ (Biblija, Dela apostolska 2:22)

Pored navedenog, Isus je (sam za sebe) rekao: „No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite“ (Biblija, Marko 7:7-8).

I molim vas, ne budite zavedeni „čudima“ koja ste pročitali ili čuli da su urađeni u Isusovo ime, jer Isus je (sam) rekao: „Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.“ (Biblija, Matej 7:22-23)

Sveto pismo potvrđuje da je Isus bio stvoren: „A umanjenog malim čim od anđela stvorismo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt.“ (Biblija, Jevrejima 2:9)

I toliko bolje stvoren od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi.“ (Biblija, Jevrejima 1:4)

Onda, ko je Isus? Biblija kaže:„Bog podiže slugu svog“ (Biblija, Dela 3:26), „On proslavi slugu svog Isusa“ (Dela 3:13), „svetog slugu tvog Isusa“ (Biblija, Dela 4:27).

Stoga, Isus je Božiji sluga i Njegov Poslanik. „A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.“ (Biblija, Jovan 17:3)

Samo kroz poslednje Božije otkrovenje (Kur’an), konfuzija može da se ukloni i čist monoteizam ponovno uspostavi. Kur’an nam govori:

Mesija, sin Marijin, samo je poslanik – i pre njega su dolazili i odlazili poslanici – a majka njegova je uvek istinu govorila; i oboje su hranu jeli. Pogledaj kako Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću.“ (Kur’an 5:75)

Neki pored Njega božanstva prihvataju koja ništa ne stvaraju, a koja su sama stvorena, koja nisu u stanju od sebe neku štetu otkloniti ni sebi kakvu korist pribaviti i koja nemaju moći život oduzeti, život dati niti oživeti.“ (Kur’an 25:3)

4. Zašto muslimani ne veruju da je Isus sin Božiji?

Kur’an kaže: „To je Isus, sin Marijin – to je prava istina o njemu – onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Allah ima dete, hvaljen neka je On! Kad nešto odluči, On za to kaže samo: „Budi!” – i ono bude. Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato se klanjajte samo Njemu! To je Pravi put.“ (Kur’an 19:34-36)

Zanimljivo je to da se povodom termina “sin Božiji”, Biblija, takođe, odnosi prema mnogim poslanicima i ostalim ljudima kao sinovima i decom Božijom: „A ti ćeš reći Faraonu: Ovako kaže Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj.“ (Biblija, Izlazak 4:22) i

Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin: ako učini šta zlo, kazniću ga prutom ljudskim i udarcima sinova čovečijih.“ (Biblija, 2 Samuel 7:14).

Prema Bibliji, David je „začeti“ Božiji sin: „Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih“ (Biblija, Psalmi 2:7).

Stoga, ne treba da shvatamo doslovno reč „sin“. Možemo je razumeti kao voljeni i izabrani.

Ovaj racionalni dokaz je pomenut u Kur’anu: „On je Stvoritelj nebesa i Zemlje! Otkud Njemu dete kad nema žene, On sve stvara, i samo On sve zna.“ (Kur’an 6:101).

Kako da Bog ima sina kada on nema suprugu? Da je on stvorio Isusa, onda bi Isus bio stvoreni bog. Stvoreni bog nije Bog; stvoreni bog ima početak. Ali Bog nema ni početak ni kraj!

5. Zašto nas Islam ne uči da je Isus umro za naše grehe?

Islam uči da su svi ljudi nevini po rođenju (tj. rođeni bezgrešni) i oni postaju grešni samo kada su svesno počinili greh. „Svaki čovek je odgovoran za ono što je radio“ (Kur’an 74:38),

na Danu u kom će svaki čovek samo o sebi brinuti, i u kome će se svakom čoveku za dela njegova puna nagrada ili kazna dati, nepravda im se neće učiniti!“ (Kur’an 16:111),

Onaj ko ide Pravim putem, od toga će samo on koristi imati, a onaj ko luta – na svoju štetu luta, i nijedan grešnik neće tuđe grehe nositi. A Mi nijedan narod nismo kaznili dok poslanika nismo poslali!“ (Kur’an 17:15) i

„Zar on nije obavešten o onome što se nalazi u listovima Mojsijevim i Ibrahimovim – koji je obaveze potpuno ispunjavao – da nijedan grešnik tuđe grehe neće nositi, i da je čovekovo samo ono što sam uradi, (Kur’an 53:36-39).

Biblija kaže: „Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova“ (Biblija, Jezekilj 18:20),

Neka ne ginu očevi za sinove ni sinovi za očeve; svaki za svoj greh neka gine.“ (Biblija, Ponovljeni zakon 24:16),

Nego će svaki za svoje grehe poginuti; ko god jede kiselo grožđe, tome će zubi trnuti.“ (Biblija, Jeremija 31:30), i

Ali sinove njihove ne pogubi, nego učini kako piše u zakonu, u knjizi Mojsijevoj, gde je zapovedio Gospod govoreći: Očevi da ne ginu za sinove, ni sinovi za očeve, nego svaki za svoj greh neka gine“ (Biblija, 2 Dnevnika 25:4).

Deca se rađaju bezgrešna i zbog toga je Isus rekao: „Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko“ (Biblija, Matej 19:14).

Zanimljivo je da je Isus rekao Farisejma: „Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje“ (Biblija, Matej 9:13).

Dakle, učenje o „prvobitnom grehu“ i „žrtvovanju“ deluje kao naknadno dodavanje poruci Isusa Hrista, a u suprotnosti je sa nekoliko pasusa iz Biblije i Isus nije došao da ukine pravila niti Poslanike. (Matej 5:17-18)

Svi se slažemo da je Isus Hrist bio pravedan i skrušen čovek a Biblija kaže da će zli zauzeti njegovo mesto: „Poznaše Gospoda; On je sudio; u dela ruku svojih zaplete se bezbožnik.“ (Biblija, Psalmi 9:16),

Otkup za pravednike biće bezbožnik i za dobre bezakonik.“ (Biblija, Poslovice 21:18) i

Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mesto“ (Biblija, Poslovice 11:8).

Dakle, kako greh može biti oprošten?

Kur’an nas uči: „I za one koji se, kada greh počine ili kad se prema sebi ogreše, Allaha sete i oprost za grehe svoje zamole – a ko će oprostiti grehe ako ne Allah? – i koji svesno u grehu ne ustraju. Njih čeka nagrada – oprost od Gospodara njihovog i Rajske bašte kroz koje će reke teći, u kojima će večno ostati, a divne li nagrade za one koji budu tako postupili! (Kur’an 3: 135-136)

I zamoli oprost od Allaha – Allah, uistinu, prašta i samilostan je“ (Kur’an 4:106).

Biblija nas uči: „Ako li bi se bezbožnik odvratio od svih greha svojih koje učini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista će živeti, neće poginuti“ (Biblija, Jezekilj 18:21),

Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu. Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj, i k Bogu našem, jer prašta mnogo“ (Biblija, Isaija 55: 6-7),

I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu.“ (Biblija, 2 Dnevnici 7:14),

I tako je uradio naš praotac Adam (mir nad njim): „I Adam primi neke reči od Gospodara svoga, pa mu On oprosti; On, doista, prima pokajanje, On je milostiv“ (Kur’an 2:37).

Samo pomisli: Ako je istinito verovanje u božanskog Isusa koji umire za grehe sveta kako bi svi koji to prihvate otišli u Raj, pre i posle njega, zašto to onda nije jasno pomenuto u svakoj knjizi Biblije? Zašto to nije navedeno jednostavnim rečima od strane svakog Poslanika koji su poslati svojim narodima? Zašto bi ova poruka bila poslata na tako skriven i zagonetan način? Zašto bi Svemogući Bog bio nejasan po pitanju ovoga, s obzirom da bi posledice neverovanja ljude odvele u Pakao?

Ova pitanja smo postavili zato što je po Bibliji, Svemogući Bog oprostio ljudima koji su živeli vekovima pre Isusa: „Oprostio si nepravdu narodu svom, pokrio si sve grehe njegove“ (Biblija, Psalmi 85:2),

Oprosti bezakonje ovom narodu radi velike milosti svoje, kao što si praštao narodu ovom od Misira dovde“ (Biblija, Brojevi 14:19),

Bih Mu veran, i čuvah se od bezakonja svog. Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih pred očima Njegovim“ (Biblija, Psalmi 18:23-24).

O Islamu

Pročitao sam sa velikim interesovanjem priču italijanskog naučnika, dr. Emanuela (Mahdi) Gula, koji je radio u Britaniji. Bio sam oduševljen kada sam ga upoznao pre par godina i želeo bih da iskoristim ovu priliku da podelim sa poštovanim čitaocem par pasusa njegove knjige:

„Odrastao sam kao rimski katolik, iako ne baš tipičan. Sećam se da sam zadavao probleme sveštenicima zbog previše entuzijazma i upornosti, postavljajući im mnogo pitanja, koja su oni smatrali posledicom neke vrste „nedostatka vere“. Uvek sam se pitao o prirodi Boga još od mlađih dana, još od 5. godine, uvek sam verovao u Njegovu Jednoću. Moje shvatanje Boga je uvek bilo da je On sveobuhvatno Biće iznad svega.“

„Uvek sam nalazio da je moje najintezivnije obožavanje Boga bilo od strane sebe samog, u samoći, ni sa čim između i bez posrednika! Polako sam dolazio do zaključka da je prava religija bila…bez religije! Samo lična veza sa Svemogućim.“

„Susret sa islamom došao je kroz prijateljstvo sa nekoliko kolega, tokom istraživačkog ugovora u Odeljenju za hemiju u jednom od koledža Univerziteta u Londonu. Ono što me je pogodilo najviše bio je način na koji se muslimani ponašaju jedni prema drugima i kako se ponašaju prema strancima. Bio sam impresioniran sa posvećenošću prema njihovim dnevnim molitvama, postom u njihovom Ramazanu, sve to uklapajući savršeno u svoj studentski ili radni dan i što mi je bilo čudnovato, njihovoj posvećenosti nauci!“

„Što sam više čitao Jevanđelja, više sam zaključivao koliko je izvorna Poruka u njima bila jednostavnija nego doktrine kojima sam učen.“

„Oslobađanje od predrasuda je bila prva faza, a zatim je došlo do susreta sa muslimanima i početak čitanja o istini Islama, pravoj istoriji i pravom smislu iza sve te odanosti i discipline. Upoznavanje islama je bilo poput
otkrivanja Istine koja je bila skrivena od mojih očiju celog mog života; autentično „zataškavanje“.

„Zapravo, čim su sve ove stvari počele da poprimaju smisao u mojoj glavi i u mom srcu, počeo sam da mrzim Islam i muslimane! Jednostavno zato što je sve ukazivalo da sam živeo u zabludi prvih trideset godina svog života. Par godina sam koristio svaku priliku da njihovu veru predstavim u lošem svetlu i počnem da vodim neopterećujući se, zabavan stil života, bez ikakvih pravila ili analiziranja, verovatno zato jer je to bilo suprotno od onoga što su oni predstavljali, verovatno kao prirodni instinktivni znak odbijanja, ili možda, samo, što sam duboko u sebi znao da to neće dugo potrajati: Poricao sam ali duboko u sebi sam znao da će se nešto promeniti. Tek kasnije sam saznao da je ovo prirodan proces kroz koji većina novih muslimana prolazi. To je zapravo Istina koja počinje da boli.“

„Setio sam se šta Islam i muslimani predstavljaju i kad sam ih prvi put sreo, i kako mi je susret sa njima već jednom otvorio oči. Pomislio sam u sebi: „Ma koliko šokantna istina može biti, bez obzira šta ja kažem ili kako se ponašam, znam da verujem, verujem da je Islam Istina“. Istina je upravo pred našim očima, a čim čovek otvori oči i svoje srce, bez unapred kreiranog mišljenja i predrasuda, ona postaje jasna kao realnost u poređenju sa snom. Nešto najlepše bilo je kada sam gledao svoje lice u ogledalu i smejući se, bio u stanju da „prepoznam sebe“, najzad, nakon dugo vremena.“

„Kada sam otišao u džamiju u Londonu da prihvatim veru formalno, bio sam impresioniran njihovim stavom… Sećam da nije bilo pitanja koje nije dobrodošlo, da nije bilo mog mišljenja, a da nije vrednovano i da nije bilo pritiska na mene da bilo šta uradim ili kažem, i pre svega sećam se da su bili srećni zbog mene, nesebično, zaista srećni zbog mene. Od tada sam svakim danom bio sve više entuzijastičan svojim izborom i svojim životom. Našao sam unutrašnji mir, zadovoljstvo  istinitim radostima koje život nudi, objašnjenje za svaku pojavu u ljudskoj percepciji, kako emotivno tako i racionalno. Našao sam veliku zajednicu koja živi u istinskom jedinstvu i istinskom bratstvu što nikad ranije nisam znao. Poslednje, ali ne manje važno, našao sam savršeno pomirenje između čoveka naučnika i čoveka vernika u Jednog Boga, jer su naučna čuda iz Kur’ana i dalje jedan od velikih dokaza čovečanstvu skrivena od sveta. Da su samo ljudi želeli da pogledaju, uverili bi se.“

ISUS

Rođen od majke Marije
Kroz reči poštovane
Isus je bio poslanik
Koji je prenosio Allahove reči
Jedan od velikih Poslanika
Sledbenik islama
Sa njegovom svetom politikom
Doneo prosvetljenje čoveku
On je govorio svima
Poruku koju je prenosio
Duhom svetim, anđelom Gavrilom potpomognut
I od Allaha je bio učen
S Allahovim čudom lečio je bolesne
Vid slepima vraćao
Mrtve je vraćao u život
Došao sa znakom od Gospodara
Učenici kao njegovi pomagači
Iskazivali su poverenje u njega
Verovali su u Allaha
I svi oni su bili Muslimani
On je ispunio svoju misao
Sa ljubavlju i visokim nastojanjem
Svojoj naciji je doneo sjajnu „svetlost“
Njegovo ime će živeti zauvek
Muslimani se svuda raduju
Čekajući njegov sledeći dolazak
Kada će zlu doći kraj
I pravda sprovedena.

Stenli Smit, Bat, Engleska

Da li ste znali?

Da li ste znali da je verovanje u poslanstvo Isusa i njegovih nadnaravnih dela temeljno načelo muslimanske vere?
Da li ste znali da se Isusovo ime spominje  25 puta u časnom Kur’anu?
Da li ste znali da je Marija jedna od najcenjenijih žena u islamu?
Da li ste znali da muslimani daju svojoj deci imena po Isusu (Isa) zbog svoje ljubavi i poštovanja prema njemu?
Da li ste znali da muslimani čekaju drugi dolazak Isusa, dolazak određen pred kraj sveta, da donese pravdu i mir u svetu?

Molim vas pošaljite vaše komentare i pitanja na:

dr Abdullah Al-Qenaei
www.glad-tiding.com
Imejl: a_alqenaei@hotmail.com
Tviter @DrABQ

Prikaži više

Slični članci

Close

AdBlocker detektovan.

Podržite nas tako što ćete ugasiti AdBlocker. Na portalu se nalaze samo reklame Google Adsense-a i reklame koje sami kreiramo. Ne brinite za sigurnost vašeg računara. Hvala.