Uloga mobitela u srpskom referendumu

Izjašnjavanje naroda u Srbiji moguće je i na talasu pisama podrške iz sela, zaselaka, škola, a mobilizacija članstva i putem telefonskog obraćanja.

Ništa lično. Ali, ne mogu da odolim. Na mitski Vidovdan, praznik izmišljen naknadno, a u doba Kosovskog boja nije postojao, složiše mi se nekolike okolnosti kojima sam se češće ovde zanimao. Pa, kanda sve više potvrđuju ono čime sam se bavio.

Pokopila se jedna interesantna vest iz (moje, rodne) Babušnice, varošićke u jugoistočnoj Srbiji, geografski podno Pirota, a iznad Vlasotinca, sa onim što se onomad događalo pouzdano u Paraćinu i kojekuda još. Pa se na to nalepilo jedno pojašnjenje Aleksandra Vučića o famoznom kosovskom referendumu izrečeno dan pre, „licem na Vidovdan“ reklo bi se vidovdanski arhaično.

A kao „šlag na tortu“ – ne samo zbog oveštalosti, bolje je reći kao zakrpa na svakoj Vučićevoj vreći – došao je jedan tvit od „man of many faces“. Od Nebojše Krstića, ex savetnika ex Borisa Tadića, još „eksijeg“ člana ex-grupe Idoli, sada člana UO RTS i „tviteraša“… diplomiranog lekara sa svojevremeno novinarskim pseudonimom Želimir Kapisoda, vlasnika neke marketinške agencije, koji, a možda i agencija mu, ima vidno mesto u perfidnoj i lukavoj racionalizaciji poteza najnovije srpske vlasti.

(Bez brige, neću potrošiti čitav tekst na sve nazive „@krle22“, on će se pojaviti ponovo tek pri kraju, samo stoga što njegov tvit potvrđuje moju onomad ovde iznetu tezu.)

Babušnica javlja: Vučiću je naređeno iz State Departmenta

Jedan napredni i hrabri portal sa sedištem u Nišu Južne vesti, samo mu ime govori da se bavi informacijama iz srpske oblasti „što južnije to tužnije“, objavio je nezvanično saznanje kako su članovi lokalnog odbora SNS u „Babušnici, na sastanku 16. juna dobili zadatak da krenu u kampanju pripreme građana za prihvatanje sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom, jer su u centrali stranke svesni da trenutno nemaju većinsku podršku naroda“.

U vesti – a predsednica lokalnog odbora u Babušnici je potvrdila održavanje sastanka – dalje se tvrdi da mu je prisustvovala potpredsednica SNS.-a Marija Obradović i da je objasnila „lokalcima“ da „nam je Kosovo veliki teret, da sprečava Srbiju da napreduje u evrointegracijama i da mora da dođe do nekog kompromisa. Vučiću je saopšteno iz Stejt Departmenta da Srbija mora da prizna Kosovo i da je za nas dobro da se to desi što pre…“

Sve ovo napred je nedovoljno pouzdana interpretacija portalovih saznanja, ali ono što svemu daje uverljivost jeste da iz iskustva znam da se na tajnim sastancima dosta otvoreno priča, a da li je neko rekao baš saopštenje ili naređenje iz Stejt Departmenta, zavisi i od toga šta je interpretator ili izvor upamtio. Ali, ono drugo je još važnije i više potvrđuje prethodno. „Na Babušničanje“ (tako se tamo kaže Babušničanima) se putem mobilnog obratio lično predsednik „na SNS i na državu“ koji je rekao da su „veliki pritisci na Srbiju da prizna Kosovo, ali da će se održati referendum na kome će građani glasati i doneti konačnu odluku.“

Da podsetim, Vučić, koji je pre nepune dve godine hvalio sopstvenu skromnost tako što je na konferenciji za novinare rekao da on i nema ove fensi telefone (poput lopovske opozicije) nego onaj starinski, prvi put je u mobitelovsku javnost dospeo o poslednjim kosovskim izborima kada je „putem Marka Đurića i njegovog telefona“ čestitao Srpskoj listi „severnokorejski“ procenat pobede. A oni otvorili šampanjac i počeli da se dernjaju „Aco, Srbine, Aco Srbine…“

Ali dok se to vozalo po uglavnom internetskoj javnosti između degutantnosti i pod/smeha, i nije delovalo ozbiljno. Sada, kada se bez obzira na moguće nepreciznosti ove „južne vesti“ ona uveliko podudara sa nedavnim, baš pouzdanim informacijama iz Paraćina, to ako ne zabrinutost, izaziva bar na komentar.

Nemam za narod ništa u rukama

Podsećam, na predsednika opštne Paraćin koji se baš na Vidovdan, a u Istambulu, Savetu Evrope žali na pritiske na slobodne, „neesenesovske“ lokane uprave (malo umekšano, jer mu je premijerka Brnabić „licem na Vidovdan“ malkice izobećavala „nastavak razgovora“ o problemu), atakovalo se oštro i u više navrata. Nikad neviđenom peticijom da bude smenjen, glasanjem o poverenju na kome je prošao, ali i Vučićevim telefoniranjem lokalnom članstvu da ne odustaju od pritisaka. Plus, i to je još važnije, da se – mobilizuju za kakav god bilo – referendum. Sličnih vesti ima i iz drugih gradova.

E, sad da vidimo šta On kaže. On koji svakog dana nešto kaže, pa frekventnost tog izjašnjavanja vodi dotle da se sve manje uočavaju sve krupnije protivrečnosti u iskazima. A opet funkcija koju obnaša, i značaj problema na koje se osvrće i koje „rešava“ kadgod i bezobraznike sprečava da kažu, pusti ga (da) – mlati! (Kao što sam čuo da je davno rekao jedan važni učesnik posle jdnog „još važnijeg“ sastanka!)

On dan pred ovaj Vidovdan, opet na nekom „vojnom događaju“, u Kraljevu, blizu Kosova, nakvašen obilnom kišom tokom govora, bez kišobrana kao svojevremeno na paradi u čast Putina i oslobođenja Beograda, kaže misleći na sever Kosova: „Srbija nikoga ne ugrožava, ali nikome neće dozvoliti da ugrožavaju nju ili njen narod, ne pretimo nikome, spremni smo za kompromis i dijalog, ali nismo spremni i nećemo prihvatiti nove ’oluje’ ili novi egzodus i zločine nad Srbima, nikome to nećemo dozvoliti…“

A na pitanje o referendumu: „Pitate me za formalne stvari, a ja vodim računa o suštini. O čemu bismo raspisali referendum? Građani će se se izjašnjavati kada se dođe do plana koji neće biti ponižavajući za Srbiju, kada se bude videlo da li može biti kompromisa sa Albancima. Nemam ništa u rukama što bih narodu mogao da ponudim.“

Nekoliko sati po ovoj izjavi Nebojša Krstić, višefunkcionalno gorepomenti tvituje da koliko je video, Vučić pominje izjašnjavanje naroda, ali nigde ne pominje referendum. I, čak da ovoga puta nije „dobro obavešteni izvor“ uprkos tome što je često racionalizaator predsednikovih poteza, Krstić je u ovome u pravu. I malenkost ovog autora, nedavno je ovde na tako nešto ukazala povodom Vučićevog „pojašnjenja“ o izjašnjavanju društvenih subjekata“.

Vučić hvata na plovak, svi gledaju u „dubince“

Vučićev stav o referendumu može se ukratko objasniti slikom iz mog davnog hobija – ribolova. Zabacio je on nekoliko štapova na čekanje, „na dubinca“, to je ono za veliku ribu – referendum. Mamci su – „oluja“, „kompromis“, „oni drugi, pritisak, velike sile“… Svi obraćaju pažnju na te štapove, ali ko zna kad će tu početi da trza. Dotle, on žustro peca na plovak, na bržoj vodi, sitniju ribu. A, vidimo, mamac može biti i – mobilni telefon. Kilaža „sitne ribe“ ne zaboravimo, može da prevagne nad težinom krupne.

Da, narod, kako se u Srbiji shvata doista se može izjasniti na najrazličitije načine, a s obzirom na visoku manipulativnu moć ove vlasti, možda i na dosad neslućene.

Evo samo nekoliko teza/napomena šta sve treba imati u vidu o izjašnjavanju naroda u Srbiji.

Svaki referendum u post SFRJ-otskom (idiotskom!) periodu u Srbiji je uspešno završen, pa i po cenu da kao za Ustav iz 2006. sam Patrijarh uteruje glasače u dvodnevno otvorene kutije.

Mobilizacija članstva, eto i putem telefonskog obraćanja nije samo stvar moderne mobilne tehnike. U ovoj sredini jak je to faktor za stvaranje doživljaja obraćanja višnjeg, odozgo. Čija se reč poštuje bespogovorno, pa će možda kako nedavno napisah ovde to biti referendum za ono što Vučić kaže, štagod rekao.

Izjašnjavanje i događanje naroda ovde je moguće i na talasu pisama podrške iz svih krajeva, iz svih firmi, farmi, sela, zaselaka, škola – referendum može biti i izlišan ako se promoviše takav plebiscit.

Mobilizacija, u ovom slučaju i potencijalno opasna „falangizacija“ obožavalaaca vlasti, stvara i klimu o kakvoj takođe često ovde iznosim bojazan – u kojoj je moguća budućnost zemlje sa istom vlašću i bez EU-integracija i sa zamrznutim kosovskim konfliktom (iako je On na rečima protiv) i pod sankcijama.

Zato se ovde veoma često pominju najrazličitije opcije (mamci za „na plovak“) za mogući i ovakav konačni izgovor – sve sam probao, ne ide! Evo mene, eto vas, u meni je spas – celom svetu uz dlaku!

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Prikaži više

Slični članci

AdBlocker detektovan.

Podržite nas tako što ćete ugasiti AdBlocker. Na portalu se nalaze samo reklame Google Adsense-a i reklame koje sami kreiramo. Ne brinite za sigurnost vašeg računara. Hvala.