Uzvišeni mu oživio konja kako bi stigao upozoriti muslimane

Prenosi se jedan zanimljiv događaj koji je vezan za jednog od naših dobrih prethodnika, to jest selefa ovog umeta, koji se zvao Sila b. Ušejm. Bio je jedan od učenjaka (alima) koji su radili po svom znanju; bio je pobožnjak i borac na Allahovom putu (mudžahid). U jednoj od bitaka otišao je u izviđanje i našao je neprijateljsku vojsku na dvije noći putovanja od muslimanske vojske. Brzo je krenuo nazad, kako bi obavijestio vojskovođu, ali ga je nešto neočekivano zadesilo: njegov je konj uginuo. Za povratak u muslimaski logor trebala su mu samo dva dana jahanja kako bi stigao na vrijeme da obavijesti vojskovođu, a sada mu je trebalo pet dana hoda!

U tako teškom momentu, stao je iznad konja i rekao: “Allahumme in kuntu leke abden, fe bi hakki zikri lekefe in kunna alel-hakki, ve aduvvuna alel batil, fe ahji li feresi ubelligu džejši! – Allahu moj! Ako sam Tebi robovao, tako Ti prava moga zikra – spominjanja Tebe, kada smo mi na istini, a naš neprijatelj na zabludi, oživi moga konja, kako bih obavijestio svoju vojsku!” Obratite pažnju na ove riječi: “Fe bi hakki zikri leke… – S pravom moga zikra – spominjanja Tebe!”

Dakle, on zaklinje Allaha, subhanehu ve teala! Zar je to dozvoljeno? Naravno da jeste. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Možda će se desiti da raščupan i prašnjav rob, neugledne i pohabane odjeće, onaj na koga niko ne obraća pažnju, onaj koga ljudi s vrata odbacuju – zakune Allaha da nešto uradi, pa će mu se Allah odazvati i uraditi to što Ga je rob zamolio.”[1]

U drugom hadisu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Hoćete li da vas obavijestim o stanovnicima Dženneta? To je svaki slabi i potlačeni. Kada bi on (tj. neko od njih) zakletvom prizvao Allaha, On bi mu se odazvao i to ispunio[2], zbog  velikog mjesta i stepena koji taj vjernik uživa kod Allaha.

Nakon izgovorene dove, konj Sile b. Ušejma ustade i on ga uzjaha te se zaputi u logor da obavijesti vojskovođu. Kada je došao do logora, dočekao ga je sin, a on mu reče: “Sine moj! Uzmi ovog konja i budi blag i nježan prema njemu. Ako ogladni, nahrani ga, a ako ne, sahrani ga.” Ibn Sila, jedan od predvodnika tabiina, čudeći se očevim riječima, uzeo je konja, donio mu hranu i vodu, ali konj nije htio ni jesti ni piti. Ibn Sila pogleda u njega, a konj istog trenutka uginu. Zatim je otišao i rekao ocu: “Zaista u ovome ima nešto čudno: konj koji putuje dva dana, odbija i hranu i vodu kada mu prineseš?!” Otac mu reče: “Sine moj! Jede li i pije mrtvac? On je mrtav! Gospodar ga je oživio da ispuni moj zadatak.” Sin ga upita: “Oče, šta se desilo?”, pa mu otac sve ispriča. Na to mu sin reče: “Babo moj! Zaklinjem te Allahom da mi kažeš koji si zikr učio i kojim si zikrom Allaha zakleo (zakletvom prizvao)?” Rekao je: “To je ajet iz Allahove Knjige. Nisam ga ostavio nijedne noći, pa čak ni u noći kada sam se oženio, a da nisam klanjao učeći ga!”

“Koji je to ajet, oče?”, upita ga sin.

“‘I neka je uzvišen Allah, Vladar istiniti – nema drugog istinskog boga osim Njega, Gospodara Arša veličanstvenog.’[3][4]

_____________

Bilješke:

[1] Buhari, Muslim.

[2] Buhari, Muslim

[3] El-Mu’minun, 116.

[4] Ovaj događaj bilježi imam Ez-Zehebi, rahimehullah, u svojoj knjizi Sijeru a’lamin-nubela, a i šejhul-islam Ibn Tejmijja, rahimehullah, u svojim Fetvama, i to u malo drugačijoj formi.

Preuzeto iz knjige “Komentar Allahovih lijepih imena” – Sanel Ramić, prof.

Prikaži više

Povezani članci

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Detektovan Adbloker (dodatak koji blokira reklame)

Molimo vas podržite nas tako što ćete ugasiti Adbloker