Težak život kamiondžija: Muče muku s ukočenim leđima, jedu konzerve i spavaju u malim kabinama

Izvor: b92.net

Sirovine, kočijaši, tako nas zovu, a ljudi ne znaju koliko je psihički težak posao vozača kamiona jer pritisak je strahovit, priča Bruno Mihalić, vozač kamiona.

Jednostavno, sistem posla je takav, dodaje vozač, koji, kad ne vozi, vreme provodi u Dugoj Resi.

Mihalić, vlasnik kompanije BDM Transporti, vozi od 18. godine, a 2013. je kupio svoj kamion, otvorio kompaniju, pa sada uglavnom obilazi rute unutar Hrvatske – Istra, Zagreb, Varaždin.

“Život na putu, to jednostavno moraš da voliš, inače nećeš izdržati. Uprkos ljubavi, u životu kamiondžije stresa ne manjka. Vozač mora da stiže na zakazane termine, a zakasni li više od tri sata u dolasku na destinaciju utovara ili istovara, klijenti nabijaju penale i do 100 evra”, otkriva Mihalić.

Tesna kabina

“Ovi što sede u kancelarijama i kukaju ne znaju kako je to kad si na putu i da su neke stvari izvan kontrole vozača. To može biti kvar na kamionu, probušena guma ili gužva na granici”, kaže on.

Na pitanje kumuje li i ta žurba nezgodama i tragedijama Mihalić kaže da je to sigurno jedan od faktora, ali najvažniji faktor je čovek – vozač.

Jedan od faktora sigurno je i umor. Iako je svaki noviji kamion opremljen spavaćom kabinom u kojoj vozač može da se odmori na kraju dana, Mihalić kaže da mu upravo to spavanje najteže pada.

“To vam je tesna kabina od samo tri kvadrata. Možete zamisliti što to znači tokom ovakvih nesnosnih vrućina. Klima radi samo kada radi kamion, a kada parkiraš kamion i legneš, kao da si legao u saunu. Znojiš se, ne zaspiš, ponekad, dugo u noć. Telo ne stigne da s odmori”, prepričava vozač.

“Ovo je pasji život”

Za razliku od Mihalića koji vozi ture unutar Hrvatske, 49-godišnji Božidar Monjik svojim kamionom je pregazio sve hrvatske, ali i puteve Slovenije, Austrije, Poljske, Slovačke i Rumunije. Spolja i unutra je upoznao sumorni život profesionalnog vozača na dugim trasama.

“Ako želite iskreno da vam kažem, to je pasji život. Kamionom sam prošao celu Evropu, a znao sam i po dva meseca da provedem u kabini. Oženio sam se tek u 41. godini, eto, to vam sve govori o životu kamiondžije”, priča Monjik, koji je napustio Hrvatsku i otišao u Nemačku da vozi za “nemačkog gazdu” i za platu od 2.600 evra.

Umor, samoća

Gotovo svaki dan je isti – autoputevi bez kraja, ukočena leđa, umor, samoća. Jedino društvo na putu je radiostanica i povremeni telefonski razgovori s kolegama ili suprugom. Tuširanje i udobna postelja su luksuz, kaže, kao i kuvani obrok. Vozač je osuđen na salamu ili konzervu jer za drugo nema vremena.

Kako dodaje, život kamiondžije određuje tahograf jer on sve beleži, ali se i njime čsto namipuliše.

Zdravstveni problemi

Osim zdravstvenih problema koje pokupe tokom rada.

Monjik tako zbog posla ima ozbiljne zdravstvene probleme. Osim problema sa želucem zbog loše ishrane, najčešće šoferske boljke vezane su za karlicu zbog dugog sedenja i desne noge koja stalno pritiska papučicu gasa.
Uz to, kaže, u Nemačkoj je sve po zakonu i ne mora da se opterećuje hoće li mu i koliko će novca svakog meseca leći na račun.

Prikaži više
Back to top button
Close