Vučić o planu Albanaca i dve mogućnosti za KiM

Izvor: b92.net

Predsednik Aleksandar Vučić stigao je u Skupštinu Srbije, gde poslanicima predstavlja izveštaj o Kosovu i Metohiji.

“Hvala svima koji su danas došli da razgovaraju o ovoj temi. Celu raspravu treba da počnem odgovorom na jedno pitanje – U šta verujemo, u laž ili istinu? Bez toga nećemo znati gde je Kosovo, gde je Metohija, ko njima upravlja, gde su Srbi na Kosovu i Metohiji”, rekao je Vučić na početku sednice.

Bez tog odgovora nema, kaže predsednik, ni odgovora na to mogu li Srbi, koje su zbog KiM protivpravno bombardovali da računaju na međunarodno pravo i pravdu.

“Vreme je da izaberemo između slatke laži i gorke istine”, naglasio je predsednik Srbije i dodao:

“Moj posao kao predsednika jeste da ljudima saopštim istinu, gorku i ponekada neprijatnu, ali zbog istine koju govorim nemojte da mislite da se neću boriti za naš narod na Kosovo i Metohiji. Duga i teška borba vodila se oko Kosova”.

“Ko su nam prijatelji i da li imamo pravo da budemo neprijatelji sa onima od kojih u velikoj meri zavisi naša budućnost? Da li smo sebi prijatelji ako odbijamo da se suočimo sa istinom”, rekao je Vučić.

Predsednik je istakao da je Njegoš govorio da je samoobmana ubitačna i za ljude i za narode i upitao da li smo u Srbiji svesni toga da ako obmanjujemo sebe ne znači da ćemo sami sebe uspeti i da prevarimo.

“I da nećemo sutra imati onoliko Kosovo u Srbiji tako što ćemo se grčevito držati svojih maštarija. Da ne vredi to što krivimo realnost, selektivno biramo informacije i pokušsavamo da to uklopimo u ono što mi želimo…”, primetio je Vučić.

On je naveo da nije slučajno Isidora Sekulić rekla da smo mi narod koji u stvarnost ne veruje i koji stvarnost ne voli.

“Vere i ljubavi za realnost nikada nismo imali. Ne ide to i vreme je da otvoreno izabremo između slatke lažzi i gorke istine”, istakao je Vučić.

Vučić je na početku sednice zahvalio svima koji su u skupštinskoj sali i koji, kaže, žele da razgovaraju na odgovoran i ozbiljan način o problemu koji je veliki i težak ne samo za ljude na KiM, već i za sve građane Srbije i srpski narod.

On je rekao i da je razmišljao da li da govori o tome na koji način su neki pokušavali da ga spreče da uđe u zgradu Skupštine Srbije, ali je dodao da su to slabi pokušaji i nevažni uz ovakvu temu i u ovakvom trenutku za građane.

Vučić je rekao da postoje dve mogućnosti za Kosovo i Metohiju. Kako je naveo, jedna je normalizacija odnosa Srba i Albanaca, a druga zamrzavanje statusa kvo, tačnije “zamrznuti konflikt”, za koji je rekao da ne znači ništa i da Albanci mogu da ga odmrznu u svakom trenutku i napadnu Srbe.

“Pitanje je trenutka kada će Albanci da napadnu Srbe. Pitanje je dana i meseca jer oni to ne mogu više da podnesu”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, za rešavanje pitanja Kosovo postoje dva scenarija, prvi je očuvanje statusa “KVO” i “zamrznuti konflikt” za koji je rekao da je nemoguće da se održi, a drugi je onaj za koji se i on lično zalaže – normalizacija odnosa izmedju Beograda i Prištine.

“Nama zamrznut konflikt ne znači ništa. Ne možemo da gledamo samo kakav će biti naš plan, već i kakav je plan Albanaca, Amerikanaca, Nemača, kakav je plan svih drugih. Mi nismo svi drugi, mi ne možemo da govorimo u njihovo ime'”, ukazao je Vučić.

On je rekao da se normalizacija može desiti samo u dva slučaja, jedan kako je doživljava svet, medjunarodna zajednica i Albanci – postizanje sporazuma u kojem je Kosovo nezavisna država, u kojima bi Srbima dali nekakva prava ili po modelu dve Nemačke, što Albanci, ni Amerikanci neće, već traže da Beograd prizna nezavisnost, što mi nećemo.

“Druga mogućnost, koju smo ispustili, je ona o kojoj sam govorio i zbog koje sam napadan i o kojoj su i pre mene govorili, u desetostruko povoljnijoj situaciji su nudili neku vrstu razgraničenja da spasemo zdravo tkivo na KiM, da sačuvamo narod od progona, da možemo da živimo mirno u budućnosti”, rekao je Vučić.

Kazao je da je na to doživeo najžešću hajku, ne samo od dela medjunarodne zajednice, koja je naučena da Srbi ne mogu ništa da dobiju, već i od dela lažnih rodoljuba u Srbiji koji su im sve predali na tacni, dali i odluku Medjunarodnog suda pravde, koji su rekli “da je to malo”.

“Ne možemo da se pravimo da se ništa nije desilo. Ta ideja je u ovom trenutku potpuno propala, vidim da su u svetu zgroženi idejom da Srbi dobiju bilo šta. U svemu tome im je pomagao i deo srpskih političara, lažno se zalažući za srpske interese”, rekao je Vučić.

Moj odgovor na to je da, uprkos svemu što su nam ostavili, djubre na djubrištu i duboku jamu iz koje ne možemo da se iskopamo – nije baš da Srbija nema ništa na KiM.

“Zato sam prokazan u delu medjunarodne zapadne javnosti, zato su me napali njihovi agenti na različite načine u svim regionalnim zemljama i ovde”, rekao je Vučić.

Pročitajte još:

Visoka ulaganja Srbije u srpske opštine na KiM

Ako Priština bude ukinula takse, daću sve od sebe, dok sam predsednik Srbije, da pokušamo da pronađemo neko rešenje, izjavio je Aleksandar Vučić i ukazao da ćemo, ako ne pristanemo na kompromis, sve izgubiti.

“Hoćemo li da pristajemo na zamrznuti konfklikt ili da probamo da tražimo rešenje. Dok sam predsednik, još tri godine, daću sve od sebe, ukoliko ukinu takse, da pokušamo da pronađemo nekakvo kompromisno rešenje, u kome će se voditi računa o interesima našeg naroda, bezbednosti naših ljudi, crkvama i manastirima, kao i o interesima Srbije”.

Vucić je ponovio da će se zalagati za nekakvo kompromisno rešenje i naglasio da precizna istraživanja kažu da nam sledi propast, ako do rešenja ne dođe.

“To govorim zarad istorije, jer pretpostavljam da je moguće da ne dođemo do kompromisa u narednih pet ili 10 godina, a to bi bila katastrofa i za Srbe i Albance. Posledice bi bile katstrofične za nas u ekonomskom ,socijalnom i demografskom aspektu.”

Ističe da trenutno nema čak ni dijaloga, kao i da dogovor i kompromis nisu poraz, već pobeda – ako ne pristanemo, izgubićemo sve.

To je, kako kaže, poručio lažnim rodoljubima i zaštinicima srpskih interesa koji bi da tuđa deca brane KiM.

“Važno je da istaknem da ma koliko mnogi uživaju u nerešavanju i misle da zavisi sve od svetskih okolnosti… svako ko to govori ne govori istinu. Ako ne bude kompromisnog rešenja, biće napada Albanaca na Srbe na Kosovu, jer Albanci gube živce”, dodao je Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da problem Kosova i Metohije ne želi da svede na to ko je kriv za sadašnje stanje i greške koje su do njega dovele, već da prestanemo da se samoobmanjujemo.

Potrebno je, rekao je, da priznamo da nam se dogodio težak nacionalni poraz, da smo izgubili teritoriju, ljude, a i ekonomski gubici su bili ogromni, a pre svega smo, ističe, izgubili godine u kojima smo se lagali.

Ja se nisam odlučio za nastavak laži i samoobmane, već za dogovor sa Albancima kao jedini način za budućnost, istakao je srpski predsednik.

Vučić je, na vanrednoj sednici Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji, rekao da je otpor morao da bude snažan na negativne posledice, kao što su granice na Jarinju i Brnjaku.

Suština je da smo, čini mi se, pogrešili mnogo i kada smo celi slučaj Kosova prebacili iz SB UN u EU, dali argumente nesuvislim pitanjima Međuanrdonom sudu pravde. Da li smo mogli drugacijie da reagujemo i odgovornije 17.marta 2004. – mogli smo, 1998 i 1998, mogli smo i morali da reagujemo odgovornije, a pri tom ne bežim ni od sopstvene odgovornosti, da li smo morali pametnije da se ponašamo 2008 kada je proglšena jednostrana nezavisno – morali smo mnogo bolje, više i drugačije“, poručio je on.

Kazao je, međutim, da današnju raspravu ne želi da svede na to ko je kriv.

Gubitak prava našeg naroda i kontrolisanje teritorije koji pripada Srbiji od strane nekih drugih je veliki gubitak. Poraz politika prethodnih vekova i decenija neće biti anuliran i promenjen prostom osudom. Vreme koje je prošlo ukazivanjem prstom, neće nam vratiti Kosovo. Moramo svi ovde, pa i oni kojih nema, konacno da priznamo šta se dogodilo. Da priznamo da se dogodio težak nacionalni poraz u svakom smislu te reči. Izgubili smo deo teritoriji, ljude, a ekonomski gubici ne mogu se ni sabrati. Izgubili smo godine u kojima smo se lagali i nismo hteli da priznamo poraz“, rekao je on.

Vučić je kazao da se suočio sa problemom, od kojeg su ranije vlasti odistali i da je želeo ponovo da se uhvati u koštac, izvuče na površinu i dobije što je više moguće za naš narod na KiM, a izgubimo što je moguće manje.

Nisam se odlučio za nastavak laži i samoobmane. Rekao sam svima nema Srbije, nema naše vlasti na KiM, sem suštinske u zdravstvu i školstvu. Treba da prestanemo sa obmanjivanjem sopstvene javnosti. To sam ponavljao svih ovih sedam godina, kao i da je dogovor sa Albancima jedini način za budućnost“, rekao je on.

Ponovio je da je krenuo sa užasne pozicije da uradi nešto što godinama nije niko, osim što su lagali, te proba da dobije nešto gde smo izgubili.

Krenuli smo u razgovore sa Albancima koji ne žele samo nezavisno Kosovo, već Veliku Albaniju, a koji misle da su oni pobedili, a ne NATo, i koji imaju otvorenu podršku najmoćnijih u svetu. Sedam godina smo se teško svađali, pregovarali i natezali, borili za Srbiju na svakom mestu. Nismo izgubili ništa od onoga što nije već bilo izgubljeno, nismo dali ni pedalj onoga što neko već nije dao, već smo krenuli da vraćamo Srbiju i pokušamo da dobijemo sve što možemo“, kazao je on. Vučić je istakao da smo time dobili mir.

„Sačuvali smo mir, dobili bolju i snažniju srpsku ekonomju, koja je porodila snažniju srpsku vojsku i policiju, snažnije ekonomskog srpskog čoveka koji je zagledan u budućnost i veruje u nju. Dobili smo mogućnost da nastavimo da se borimo za tom tablom za kojom se nalazimo“, objasnjo je dalje.

Rekao je da zna da nekima to izgleda malo i da se on bavio sedam godina nečim a nije ništa završio.

„Prvi put je da tih sedam godina nismo završili potpunim porazom i kolapsom. Imam da piutam te da li bi lažući i obmanjujući narod bili brži, jer za vaših sedam godina Kosovo je formalno steklo nezavisnost. Sedam godina za probelm koji traje sedam vekova nije mnogo, najnižu cenu smo platili“, rekao je on.

Vučić je istakao da su I Srbi i Albanci trenutno u pat poziciji.

„Oni koji očekuju da je nezavisnost gotova stvar, a mi da ne budmeo poniženii da dobijemo što Srbiji pripada“, naglasio je on.

Predsednik Aleksandar Vučić istakao je, predstavljajući izveštaj o KiM, da je od 2014. godine do danas sprečen je prijem tzv. Kosova u devet međunarodnih organizacija, dok je od 2014. do 2018. godine, 13 država je povuklo priznanje.

Te međunarodne organizacije su UNESCO, Svetska carinska organizacija, INTERPOL, Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu (IOV), Evropska studentska unija, Evropska radiodifuzna unija (EBU), Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija.

Takođe, to su i Međunarodno udruženje avio prevoznika kao i Evropska mreža operativnog prenosnog sistema za električnu energiju, za šta je predsednik ocenio da je od velikog značaja.

Od 2014. do 2018. godine 13 država je povuklo priznanje – Solomonska Ostrva, Surinam, Burundi, Liberija, Papua Nova Gvineja, Lesoto, Komonvelt Dominika, Grenada, Komori, Madagaskar, Palau, Gvineja Bisao i Sao Tome i Principe.

Države koje su priznale od 2014. do 2018. godine su: Tonga, Songapur, Antiga i Barbuda, Togo, Bangladeš i Barbados, odnosno, ima ih skoro dvostruko manje, istakao je predsednik.

Priština ne želi stvarni dijalog u ovom trenutku, o čemu govori veliki broj jednostranih poteza koje je povukla u poslednje vreme, rekao je predsednik Aleksandar Vučić i ponovio da Beograd neće sesti za pregovarački sto sve dok ne budu ukunute takse.

“Priština stvarni dijalog u ovom trenutku ne želi, da li će ga želeti je pitanje za njihove zapadne mentore, a ne za njih”, rekao je Vučić na posebnoj sednici Skupštine Srbije posvećenoj KiM.

On je upitao kakav dogovor želi Priština ukoliko nije u stanju da ukine takse, što je dogovoreno još CEFTA sporazumom.

“Kažu da smo mi krivi, jer uslovljavamo dijalog. O čemu ćemo da postignemo sporazum ako nismo u stanju da postignemo sporazum o slobodnoj trgovini. Naš jedini uslov je da ukinu takse i dijalog ćemo da nastavimo”, rekao je Vučić.

Govoreći o jednostranim potezima, Vučić je rekao da je Priština, osim uvođenja taksi, kršila i sporazume upadima jedinica Rosu i Fit na sever KiM, omogućila slobodno kretanje na granici sa Albanijom, proklamovala stvaranje velike Albanije, donela odluku o stvaranju vojske Kosova, suprotno volji NATO i ustavu takozvanog Kosova.

Takođe, pravili su korake ka ujedinjenjenju severne i južne Kosovske Mitrovice, koje bi dovelo do potpunog nestanka Srba sa severa, doneli Statut Trepče, dok je Kadri Veselji zatražio podršku za politiku Ramoša Haradinaja i ujedinjenje protiv Vučića, te izrazio spremnost da se do rešenja dođe novim ratom.

Istakao je i da je Priština tereti Srbe za navodne ratne zločine i time onemogućava povratak Srba na KIM, teritoriju na koju se vratilo najmanji broj izbeglih lica od svih kriznih područja u celom svetu, odnosno 1,9 odsto.

Priština je, takođe, smenila legitimne predstavnike srpskog naroda i dovela “lične sprske prijatelje” koji služe samo njemu, rekao je Vučić.

Istakao je i da je Skupština Kosova usvojila rezoluciju o genocidu Srbije, te dodao da su tokom zasedanja bez ikakvih dokaza izneti podaci o silovanjima i ubistvima koje su navodno učinili Srbi.

“Imajući u vidu sve okolnosti i činjenice, potpuno je jasno da Priština stvarni dijalog u ovom trenutku ne želi”, istakao je Vučić.

Predsednik je rekao da Beograd tokom pregovora sa Prištinom nije imao primedbe na ponašanje evropskih posrednika, odnosno Ketrin Ešton i Federike Mogerini, iako su pritisci bili užasni.

“Traženo je od nas da podržimo ulazak Kosova u UN u Briselskom sporazumu, da regionalna policija ima samo 32 odsto Srba, pa smo to na veoma hrabar način uspeli da odbijemo”, rekao je Vučić.

Kako su tekli pregovori između BG i PR?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se ubistvo Olivera Ivanovića poklopilo sa raspisivanjem izbora u Beogradu 2018. godine, kada su neki očekivali smenu aktuelne vlasti, te da su tada pokušali da unište ideju o razgraničenju, kako bi sprečili Srbe da dobiju deo teritorije na KiM.

“Raspisuju se izbori za Begrad, očekuje se promena vlasti i, kada neki očekuju da to bude početak promene vlasti i kraja Vučićevog režima, tog dana u Kosovskoj Mitrovici je ubijen Oliver Ivanović, jedan od lidera Srba sa KiM, politički protivnik Srpske liste”, kazao je Vučić.

Kaže da su poslednjih dana bila tri teksta u značajnim zapadnim medijima koji govore kako je baš to ubisto doprinelo uništavanju ideje o razgraničenju i bilo kakvim srpskim snovima da Srbi ne bi dobili “nešto od teritorije KiM”.

Vucić navodi da je zatim usledila žestoka orkestrirana kampanja iz zapadnih centara moći, zajedno sa nekima u domaćoj javnosti, koji im “terciraju”, uz ulogu algbanskih medija.

“Rade to sa željom i namerom da se potpuno kriminalizuje naš narod na KiM, a posebno Srbi sa severa KiM jer nisu želeili da dozvole upliv kosovskih Albanaca”.

Vučić kaže da su izmišljali ko je ubio Ivanovića i hapsili čak na osnovu izjava političara sa Savskog venca u Beogradu, koji se predstavljaju kao političari sa Kosova, a sve da bi sever bio laka meta za sve njih, pošto se pokazao “kao veoma tvrd orah”.

“I danas je sever KiM lakša meta, što je doprinos Albanaca, zapadnih sila i deom srpske politike”, dodao je Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na posebnoj sednici o KiM u Skupštini Srbije podsetio je poslanike i građane Srbije kako su tekli pregovori između Beograda i Prištine.

Vučić je podsetio da je sve počelo 9. septembra 2010, kada je Savet bezbednosti UN pozdravio spremnost EU da olakša proces dijaloga između Beograda i Prištne.

Naveo je da je prvi sastanak kojim je posredovala EU održan 8. marta 2011. a na kojem su učestvovali Borko Strefanović i Edita Tahiri.

Podsetio je i da su 2012. postignuti tehnički sporazumi o slobodi kretanja ljudi i robe, matičnim knjigama, carinskom pečatu, katastru, priznavanju univerzitetskih diploma, upravljanju granica, regionalnoj saradnji.

Ističe da su od 20. septembra 2012. do 19. aprila 2013. tekli teški pregovori i podsetio da je te godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić potpisao Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

“U maju 2013. usaglasili smo plan implementacije tog sporazuma, a važno je i sa smo te godine postigli aranžman o oficirima za vezu i Kancelarija za KiM je dobila nadležnost obavljanja stručnih i operativnih poslova u pregovaračkom procesu”, ukazao je Vučić.

Istakao je i da je 2013. održano 40 sastanaka od kojih je osam bilo na visokom političkom nivou, a 32 na tehničkom nivou.

Zatim je, dodaje predsednik, 19. marta 2014. usaglašeni fitosanitarni sertifikati i veterinarski i zdravstveni sertifikati za gotove proizvode kojim je, ističe, omogućen neometan plasman robe iz centralne Srbije.

Od marta do septembra 2014, podseća Vučić, usled lokalnih izbora u Srbiji i formiranja vlade privremenih institucija u Prištini dolazi do prekida dijaloga.

“Onda smo 14. novembra 2014. postigli dogovor o posetama zvaničnika, međutim, kao što ste videli, oni se toga nisu držali i zloupotrebljavali do te mere da su pokušali hapšenjem da ponize Marka Djurića”, podseća Vučić.

Vođeni su pregovori, dodaje on, i iz oblasti energetike i telekomunikacija, a postignut je dogovor i o mostu u Kosovskoj Mitrovici koji vodi do centra grada.

“Što se tiče tog mosta, bili smo izloženi pritiscima, da se baš preko tog mosta pusti saobraćaj, ne za pešake, već za automobile i kamione. Pitali smo ih zašto da se pusti taj most, kada imate još dva mosta kojim ide saobraćaj, nismo do dan danas dobili odgovor, a tim pritiscima smo i danas izloženi. Odgovor je zato što su želeli da uđu u centralnu ulicu na severu Kosova”, kaže Vučić.

Predsednik je u izveštaju ukazao i na incident iz 2017. kada su ljudi iz Crvenog krsta uhapšeni jer su radili popis Srba na KiM.

“Mi smo ipak izbrojali sve Srbe. Tada, 2017, sada ih je možda 2.000 manje, živelo je 94.998 naših ljudi. I to 47, 1 na sveru pokrajine i 52,9 odsto južno od Ibra”, istakao je Vučić i dodao da se ta razlika smanjuje i da se povećava procenat ljudi koji žive na svetru KiM, jer je bezbediji za život.

Konstatovao je i da je u poređenju sa 1990. sada na KiM tri do četiri puta manje Srba.

Vučić kaže da je tada izbrojano i do 1.162.000 Albanaca, te da je laž da na KiM živi dva miliona Alabanca koju govore političari iz Prištine.

Vučić je i ukazao da je 2011. posle, kaže, tri godine suprotstavljanja srpskog stanovništva, uspostavljena granica na Jarinju i Brnjaku između severa Kosova i centralne Srbije.

“I sa 98 odsto srpskog življa nastanjenog na severu KiM, ta granica je uspostavljena”, rekao je Vučić.

Predsednik je ukazao i na događaje pre 2011. godine i o sporazumuKako je rekao, Srbija je 1999. godine u neravnopravnom i nemogućem sukobu poražena i bila je potpisana delimicnca kapitulacija, jer su povučene naše snage sa KiM.

“A, pravili smo se kao da se ništa nije desilo”, konstatovao je i dodao:

“Ni 2004. nismo reagovali ni na šta, 2008. tako što smo izašli na ulicu jedno veče i nismo se saglsaili sa proglašenom nezavinosti. A od 2008. do 2010 dok je trajao postupak pred MSO mi smo dali najsnažnije argumente albanskoj strani za sticanje nezavisnosti”.

Osvrnuo se u obraćanju na retrospektivu događaja i predovora od 1998/1999. godine do danas.

Tako je podsetio da neuspešne pregovore u Rambujeu, zbog ucena zapadnih sila prema Srbiji, kao i falsifikovan izveštaj OEBS-a 22. marta 1999. godine, nakon kojeg je 24. marta počela NATO agresija.

Podsetio je i da je Vojno-tehnički sporazum potpisan 9. juna posle užasnih, teškim 78 dana, a da je 10. juna 1999. Savet bezbednosti usvojio rezoluciju 1244.

Napomenuo je da u toj rezoluciji ima dobrih stvari za Srbiju, ali i vrlo loših, samo što te loše, kaže, nikad nismo hteli da poročitamo, a jedna od njih je da su srpske snage vršile teror na KiM i da je zato važno da se povuku.

Rekao je i da je 2005. godine Kontakt grupa usvojila princip rešavanje pitanja statuta KiM – da rešenje treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima, međunarodnim pravom i da doprinese stabilnosti u regionu.

Krajem te godine specijalni izaslanik u pregovorima posato Marti Ahtisari, a 2006. godine Kontakt grupa je usvojila smernice za pregovore i zauzela stav da nema povratka na stanje pre 1999, niti podele, niti pripajanja Kosmeta trećoj državi.

Bečki pregovori su, kaže, završeni bezuspešno, a Ahtisari je na kraju kao rešenje predložio nadgledanu nezavisnost.

Dodao je da su Albanci tada odbijali, nešto što su potpisali kasnije u Briselskom sporazumu, se formira ZSo, a to se ni danas nije desilo jer EU nije izvršila pritisak na Albance da se to sprovede u delo.

Podsetio je da je 17. febrara 2008. kosovski parlament proglasio nezavisnost, koju su 84 zemlje priznale za godinu dana.

Dan kasnije, podvukao je, održana je jedna od samo dve sednice parlamenta o KiM u tom periodu, a trajala je, kaže, samo sat i po.

“Za samo sat i po vremena, smo doneli odluke i rešili problem”, konstatovao je Vučić.

Kako je rekao, Srbija, tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, postavio je pitanje Međunarodnom sudu pravde – Da li je jednostrano proglašena nezavisnost od strane privremenih institucija u Prištini u skladu sa međnarodnim pravom.

“Jedini ozbiljan argument koji su Albanci potezali na svakom našem sastanku je savetodavno mišljenje MSP, jer je neko razmišljao o sebi, svojim političkim poenima i slikanju na TV, a ne o interesima Srbije i naroda na KiM”, podvukao je Vučić.

“Tražili smo vreme da zemlju sačuvamo”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija u periodu dosadašnjih pregovora uspela da sacuva mir na KIM, te da tokom intenzivnih razvora sa Prištinom nije bilo ozbiljnijih bezbednosnih kriza i pretnji.

On je u Skupštini Srbije istakao da je odvijanje dijaloga bilo korisno za obe strane i da je u punom smislu reči “radio” i za interese srpske i za albansku stranu, a pre svega da je bio važan kako bi se postigao mir i dogovor sa Albancima.

Kako je naveo, tokom dijaloga bio je veoma mali broj tesko ranjenih, ubijenih gotovo da nije bilo, neracujnajući Olivera Ivanovića, a sve to posle jednostranog proglasenja nezavisnosti.

Angazovanje Srbije uspelo je da amortizuje i beskompromisan stav onih koji podžavaju kosovsku nezavisnost, istakao je on.

On je naveo i da je Srbija uspela u tome da mora da se čuje i uvaži njen glas.

“Da li ćemo moći da dobijemo sve sto zelimo, nećemo”, rekao je Vučić, dodajući da on neće iznositi neistine kao neki drugi.

“Ali da ćemo da dobijemo vise nego sto smo imali, i u to sam apsoluno siguran i ubedjen”, porucio je on dodajući da bi moglo da se postigne i više da je dijalog nastavljen.

Predsednik Vučić istakao je da su razgovori Beograda i Prištine veoma važni, jer smo time zaustavili sled gubitaka i povratili ugled Srbije i uspeli da vratimo temu Kosova i Metohije za pregovarački sto.

“Tražili smo vreme da zemlju sačuvamo. Morate da razgovarate, iako nije lepo razgovarati sa Tačijem, a ni njemu sa mnom, ali to radite jer volite svoju zemlju”, objasnio je Vučić u obraćanju na sednici Skupštine Srbije o KiM.

On je istakao da je Srbija, u deset puta lošijoj situaciji nego što je bila DOS-ovska vlast, bez vojske i policije, sa formalno proglašenoj nezavisnost Kosova, pokušala da se vrati u razgovore, da očuva mir i političku stabilnost, je nemamo više glava za gubljenje i dece za bacanje, što nikada nismo ni imali.

Objasnio je da je Srbija učestvovala u razgovorima sa ciljem da čuvajući političku stabilnost, podižući ekonomiju, time povećavajući šansu da ljudi ostanu u zemlji i poveća mogućnost za odbranu nacionalnih interesa.

Podsetio je da de fakto, kada je došao na mesto ministra odbrane vojsku nismo ni imali, da smo uništavli Strele za 142 dolara po komadu, da smo imali samo jedan avion koji je mogao da poleti, a samo ove godine dobijamo više helikoptera nego što smo kupili u protekle tri decenije.

Istakao je da se Srbija nalazi na putu evropskih integracija i da hoće da pripada tom delu sveta i društva.

„Neko će da kaže ‘zašto’? Moramo imati u vidu da 68 odsto naše trgovine obavljamo sa EU, odakle su i najveći investitori. Danas samo nemačke kompanije kod nas zapošljavaju 60.000 ljudi“, ukazao je on.

Vučić je rekao da je u proteklih sedam godina razgovora pošlo za rukom da povratimo ugled naše zemlje i vratimo pitanje Kosova na sto.

„Ne sa velikim sansama za nas da ćemo sa sigurnošću nešto da dobijemo, već da možemo da tražimo, da možemo da se za po nešto borimo“, kazao je on.

Vučić je rekao da su donošeni sporazumi o pravosuđu, civilnoj zaštiti i energetici, gde je bilo najvećeg pritisaka, i gde se moglo videti svo licemerje međunarodne zajednice.

Insistirali su, kako je preneo, na Gazivodama i Valaču, ukazujući da Nemci u prenosnoj mrežu gube 32 miliona evra godišnje, što za tu zemlju nije ništa.

„A, to što mi gubimo 52 miliona evra zbog taksi mesečno…šta briga bilo koga“, konstatovao je on.

Vučić je kazao da je preko Gazivoda i Valača pokušano da se izvrši pritisak na naš narod u Zubinom Potoku.

Naveo je da naš narod na Kosovu plaća struju u visini od 11 odsto, te da su naši gubici 150 miliona godišnje na severu Kosova, ali da se olakšicama borimo za opstanak našeg anroda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je aktuelna vlast uspela da podigne ugled Srbije u svetu, i da se o Kosovu i Metohiji ponovo priča, ali je istakao i da je mnogo ranije, 2010, završeno sve što se tiče Kosova i Metohije.

Vučić je istakao da je plan Albanaca da nas svim onim sto rade dovedu u situciju “nove normalnosti”, jer to je njima dozvoljeno, a sa, kako je rekao, ciljem da se Srbija dovede u situaciju da i formalno prizna nezavisnost Kosova.

“Možemo da tražimo i da se još ponešto pitamo i da se još borimo najbolje što možemo. Nedavno je bio samit u Berlinu gde su Makron i Merkelova pokušali da ubede Albance da ukinu takse, ali oni su imali podršku snažnijih nego što su ovo dvoje evropskih lidera”, kazao je Vučić.

“Nisu uspeli, jer su Albanci imali snazniju zastitu, rekao je Vučić”, dodajući da je i njima to rekao.

Vučić je naveo da su sa tim ciljem uvedene i takse, iako su suprotne svim međunarodnim normama.

On je istakao da nijedna od drzava članica EU nije preduzela bilo sta protiv albanske strane, sem sto je Federika Mogerini izdala jedno saopštenje.

Vučić je naveo da Albanci po milion puta pričaju o velikoj Albaniji, ukidanju prelaza, carina, taksama, a u međunarodnoj zajednici će na to izdati neko saopstenje i odbaciti svaku nasu ideju.

Takođe, odbacuju svaku ideju o promeni granica, jer podrazumevaju da su granice KIM jedinstvene i nepovredive, a da granice Srbije to nisu bile ni 1999 ni 2006, ni 2008, a posle toga sve su postale nepovredive.

“Lupetaju da će se otvoriti Pandorina kutiju, ona je otvorena mnogo ranije”, istakao je Vucič.

“Duga i vševekovana borba se vodila oko KiM, ali i oko Vojvodine i drugih delova Srbije”

Pročitajte još:

“Evropske sile i SAD su rekle – vama je dozvoljeno da to ne ispunite”

Predsednik Aleksandar Vučić ukazao je da se duga i vševekovana borba vodila oko KiM, ali i oko Vojvodine i drugih delova Srbije.

“U nekima smo pobedili, a nekima izgubili”, naglasio je Vučić i istakao da poraze nikada nismo hteli da prihvatimo i kada smo ih dožviljavali zaredom u kratkom vremenskom periodu.

U pitanju je, kaže, matematika ko je koliko vladao tom teritorijom.

Podsetio je da su Rimljani pokoravali Ilire i Dalmate do 395. godine, a da posle vlada Vizantija oko 550 godina.

“U sedmom veku dolaze slovenska i srpska plemena na teritoriju današnjeg KiM, od 960. do 1080. na toj teritoriji su se za prevlast borili Vizantija i različiti srpski vladari. Sprski vladari na KiM od 1800. do 1389. godine. Turci zatim do 1912. godine. Srbija vlada na KiM od 1912. zajedno sa Albancima, koji nisu bili zadovoljni, do 1999. godine. Ovalo ili onako, od Kumanovskog sporazuma upravljaju upravljaju međunarodna zajednica i Albanci i deo međunarodne zajednice koji je bio podrška stvaranju nezavisnog Kosova”.

Kako je rekao, demografski podaci u poslednjih 120 godina pokazuju kako se menjao dramatično broj Srba:

Na KiM je 1455. živelo oko 98 odsto Srba, zatim 1871. živelo 32 odsto Albanaca, 64 odsto Srba, zatim dolaze srpsko- turski ratovi i tada najdramatičnije g gubimo broj Srba i prvih put 1899. Arbanasi predstavljaju većinu sa 48 odsto a Srbi sa 44 odsto.

Došlo je do velikog iseljavanja i velikog i teškog progona Srba, dodao je Vučić i istakao da smo prvi put tada, posle Berlinskog kongresa, imali svoj konzulat u Prištini, pri Otomanskoj imeriji, i postavili prvog konzula Luku Marinkovića 1889.

Dodao je da su zatim na toj funckiji bili i Bransilav Nušić i Milan Rakić.

“Nikako nismo mogli da se oproravimo do balkanskih ratova, nijedna vlast nije mogla da organizuje do balkanskih ratova ustanak na KiM do oslobođenja 1912. godine

Poražavajuća demografska kretanja

Više nikada neće biti novih pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, poručio je u parlamentu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Predsednik je nakon toga dobio veliki aplauz.

“Nisu uspeli nikada da oslabe toliko Srbe u pokrajini, niti srpski narod na severu, da ne budemo u stanju i namerno kažem – ne budemo, jer to neće biti samostalni odgovor našeg naroda sa severa, već celokupnog našeg naroda, ako bilo ko bude pokušao da ih fizički ugrozi, na bilo koji način”, rekao je Vučić

Pogroma kao iz 2004. više neće biti, poručio je Vučić.

Predsednik Srbje Aleksandar Vučić je upozorio na katastrofalne razmere nacionalne katastrofe kroz koju je naš narod prolazio navodeći da od 1961. godine i demografski gubimo tle pod nogama na Kosovu i Metohiji.

Te godine imamo 27 odsto Srba, vec 1971. – 21 odsto, 1981. godine 15 posto Srba, a 1991. samo 11 odsto, što znaci da je za 30 godina broj Srba na KiM prepolovljen.

Kolike su razmere nacionalne katastrofe pokazuje i broj srpske dece u školama: tako je 1961. srpske dece bilo oko 100.000, 1999. – 59. 000, a danas svega 16. 000 srpske dece u skolama.

Vucić je izneo podatke o porazavajućim demografskim kretanjima.

Danas na Zapadnom Balkanu zivi 7,46 miliona Srba, a oko 4 miliona i 70 000 Albanaca, naveo je Vucičh dodajući da je u Srbiji negativan prirodni prirastaj, a Albanci imaju pozitivan.

Ukoliko se nešto ne promeni, prema proceni UN, 2100. Srba će biti dvostruko manje nego Albanaca.

Prema procenama UN iz 2015. Srba će biti 6,23 miliona, dok će Albanaca 2050. biti za 1,92 miliona više, i to 5,99 miliona.

2100. biće 9,64 miliona Albanaca, a Srba oko 4,327 miliona.

Vucić je istakao i da bi se ostvario pozitivan prirastaj zene u Srbiji treba da rađaju 3,2 dece, inače ćemo imat malu šansu da govorimo o sopstvenom opstanku.

On je rekao i da posle devedesete, ko god dosao na vlast, bez obzira kakave namere imao, bio je u teskoj situaciji da nesto sacuva, a tome su, kako je naveo, doprineli brojni problemi kao sto su loše odluke komunistickih vlasti o zabrani povratka Srba i Crnogoraca na KIM.

Napomenuo je da od 1945. godine, osim zabrane povratka Srbima i Crnogorcima na Kosovo imali smo i povećanje ustavnih nadležnosti za Albance.

Od 90-ih godine posle decenija ćutanja na progon Srba sa KiM, želeći nacionalnu obnovu, očekivali smo da imamo bolje rezulate, ne ulazeći u suštinu problema sa Albancima, brojeve, ono što je “dete moglo da sabere”, a mi se pravili da to ne možemo.

Bila je velika greška i to što potcenjivali moć moć medjunarodne zajednice

“Ali, opet, šta god da možemo da im kažemo, trebalo je da bolje računamo, ne zbog njih, već zbog sebe, a ne da vrednost BDP svedemo na 50 odsto od onog što je bilo 91. godine”, ukazao je Vučić.

Sednici prisustvuju premijerka Ana Brnabić, svi članovi njenog kabineta, direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić, predstavnici Srpske liste, šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici, kao i predstavnici diplomatskog kora.

Prisutno je 156 poslanika SNS, SPS-JS, SRS, LDP, LSV i samostalni poslanik Miladin Ševarlić.

Poslanici dela opozicije okupljene oko SzS, koji bojkotuju rad parlamenta, nisu prisutni u sali.

Nakon debate, poslanici će se izjasniti o izveštaju o pregovorima između Beograda i Prištine od 2013. do maja 2019. godine.

U izveštaju se navodi da je Srbija odlučna da nastavi pregovore s Prištinom čim se za to stvore uslovi i da nema nameru da odustane od svog mirnog pristupa rešavanju problema na KiM.

“Jedino tako se mogu stvoriti uslovi za dalji napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali i istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda, na čemu Srbija predano radi i nastaviće da radi i ubuduće”, piše u izveštaju koji je parlamentu prosledila Kancelarija za KiM i koji je dostupan javnosti.

Prikaži više
Back to top button
Close